U centru svega stoji višestruko Grammy nagrađivani perkusionistički duo iz Snarky Puppyja: Robert “Sput” Searight i Nate Werth. Oko njih se okuplja kolektiv muzičara koji su sarađivali sa imenima poput Princea, Snoopa Dogga, Erykah Badu, Herbieja Hancocka, Kendricka Lamara, Marcusa Millera, Tota, Justina Timberlakea i mnogih drugih.

Ghost-Note pomera granice funka u budućnost, oslanjajući se na pionirske temelje Jamesa Browna i sastava Sly & The Family Stone, dok savremeni izraz obogaćuje elementima afrobeat-a, hip-hopa, psihodelije i svetskog folklora.

Album Swagism (2018) definisao je njihov pravac, ritam u prvom planu. Snažni, zarazni gruv obrasci nose slojevitu i energičnu muziku, uz gostovanja umetnika poput Kamasija Washingtona, Karla Densona, Bobbyja Sparksa i Nigela Halla.

Uživo, Ghost-Note donosi još intenzivnije iskustvo. Koncerti su direktni i oslobođeni formalnosti koje se često vezuju za džez korene članova benda. Fokus je na plesnom grooveu i energiji koja briše granicu između publike i izvođača.

Od osnivanja 2015. godine, bend je brzo osvojio svetsku scenu. Albumi Fortified (2015) i Swagism (2018) dostigli su prvo mesto na iTunes Jazz listama, uz velike međunarodne turneje širom SAD-a, Evrope, Australije, Novog Zelanda, Kanade i Japana.

Mustard n’Onions (2024)

„Mislim da senf ima jak miris. Mislim da luk ima jak miris. Kad ih spojiš – to je jednostavno funky“, kaže Sput.

Treće studijsko izdanje benda donosi zreliji, jasno profilisan zvuk i hemiju izgrađenu kroz bezbroj nastupa. Gotovo svaki član potpisuje barem jednu kompoziciju, a naglasak je snažniji nego ikada na autorskom izrazu i vokalnim deonicama.

Robert “Sput” Searight, povodom koncerta:

Bend deluje sirovije. Kada si shvatio da ovaj bend mora da postoji?
Shvatio sam da ovaj bend mora da postoji kada sam osetio potrebu da krenem u drugom pravcu od benda u kojem sam ranije svirao kao bubnjar. Fank mi je bio duboko u duhu. Mogao sam da čujem evoluciju tog žanra, a istovremeno sam počeo da čujem muziku na potpuno drugačiji način uopšte. Želeo sam da se povežem sa ljudima koji osećaju isto to, posebno u vezi sa fankom i da izgradimo nešto što odražava tu zajedničku viziju.

Šta se prvo dešava u muzici, gruv ili ideja?
Ne postoji neki poseban redosled. Ideja je da se muzika pusti da slobodno postoji u prostoru koji se stvori. Na to se mi „oslanjamo“. U žaru trenutka se oslanjamo na svoj sluh da odredi pravac i to nas do sada nije izneverilo.

Vaši nastupi deluju manje kao koncerti, a više kao kontrolisani haos. Koliko je toga isplanirano, a koliko je instinkt? To je kombinacija i jednog i drugog. Apsolutno se pripremamo, učimo pesme, znamo aranžmane. Ali kada se ta osnova uspostavi, stvaramo slobodan prostor za igru. Od tog trenutka, sve je u stvaranju u realnom vremenu.

Da li postoji trenutak na sceni kada osetite da se publika „upecala”? Kako to prepoznajete?
Mnogo se oslanjamo na energiju publike, ali se i sami pripremamo da je primimo. Pazimo da smo u dobrom raspoloženju, da se volimo međusobno i da volimo to što radimo. Kada izađemo na scenu, dolazimo bistre glave, spremni da primimo jednako koliko i da damo. Koju god energiju da publika donese, to nas pokreće. Mi ćemo se ionako dobro zabaviti, jer smo fanovi jedni drugih. Nikad ne znamo šta će muzički da se desi, ali nas to uvek inspiriše i tome se svake večeri radujemo.

Koja je jedna lekcija od umetnika sa kojima si sarađivao koja ti je ostala urezana u sećanje?
Zajednički imenitelj je da moraš da budeš veran umetnosti. Moraš da je voliš. Moraš da veruješ u nju. Jer jednom kada je daš svetu, ona više ne pripada tebi, pripada ljudima. Zato tvoje srce mora da bude čisto u vezi sa onim što objavljuješ. To je najvažnija stvar koju sam naučio kroz rad i boravak pored velikih umetnika.

Ghost-Note gura fank unapred. Šta misliš da fank još uvek nije rekao?
Mislim da treba napraviti razliku između onoga što je fank rekao i onoga što su ljudi zaista čuli. Jer iskreno, fank je već rekao sve. Govorio je ne samo o vremenu u Americi, već i o svetu i to uvek na pozitivan način. Zato bih rekao da svet jednostavno treba više da sluša.

Gruv, da li je to nešto što razumeš ili nešto što osećaš u telu?
Kao stvaraoci, gruv je nešto što prvo razumemo, on je ukorenjen u jezik fanka i ritma. Ali za slušaoca, to je nešto što on oseća u telu. Možda ga u potpunosti ne razume, ali pristaje da ga primi i da njegovo telo prirodno reaguje na to.

Koja je razlika između dobrog benda i onog koji zaista pokreće ljude?
Dobar bend može da ima neverovatnu veštinu, tehniku i talenat ali da ne svira uvek iz srca. Ponekad to deluje kao posao. Bendovi koji zaista pokreću ljude su oni koji sviraju iz inspiracije iz duše. Bilo da su tehnički elitni ili prosečni, oni su povezani sa trenutkom. Ta povezanost stvara atmosferu koju ljudi mogu da osete i da postanu njen deo.

Ako neko prvi put sluša Ghost-Note uživo, sa čime želiš da ode sa koncerta?
„Oduvanim” umom, ali i inspirisanim srcem. Želim da osete isceljenje, pozitivu i prosvetljenje ne samo muzički, već i duhovno. I da, želim da ih telo boli od toga koliko su se kretali i igrali.

U srcu Ghost-Notea je bratstvo. Searight i Werth razvili su gotovo telepatsku muzičku povezanost još u Snarky Puppyju, što ih je dovelo do višestrukih Grammy nagrada. Ideja o sopstvenom projektu rodila se tokom improvizovanih solo deonica na turnejama i ubrzo prerasla u punokrvni bend, manje kolektiv, više posvećena muzička jedinica.

Danas Ghost-Note spaja vrhunski džez trening sa apsolutnom posvećenošću gruvu – bez žanrovskih ograničenja.

Jedno je sigurno:
šta god sledeće poglavlje donese, biće, kako Sput kaže, „pozitivno i bez izvinjenja funky“.

Datum: 03. jun 2026.
Vrata otvaramo u 20:30
Musicology Showcase by Lenovo 21h
GHOST-NOTE 22h

Ulaznice: https://tickets.rs/event/ghostnote_25263

Чланак Eksplozija zvuka, GHOST-NOTE stiže prvi put u Beograd Musicology Sessions 03. Jun, BitefArtCafe се појављује прво на Musicology.

Umetnik savremene neo-soul i džez scene, čiji izraz pomera granice tradicionalnog poimanja glasa i improvizacije, rođen je u Los Anđelesu 1992. godine u porodici profesionalnih muzičara čije korene čine džez, R&B i gospel tradicije. Upravo to bogato nasleđe u mladosti oblikovalo je njegov jedinstveni pristup muzici, glas koristi ne samo kao instrument, već kao kompletnu paletu tonova, boja i emocija.

Svoju formalnu muzičku edukaciju gradio na prestižnim institucijama, završio je New England Conservatory of Music, a potom je postao tek treći vokalista primljen u čuveno Thelonious Monk Institute of Jazz Performance (danas Herbie Hancock Institute) gde je učio od legendarnih mentora kao što su Herbie Hancock, Wayne Shorter i Dianne Reeves.

Nakon turneje sa legendarnim Herbie Hancock, Mayo dobija inspiraciju za svoj debi album Bones (2021), koji je dobio je široko priznanje kritike zahvaljujući svojoj originalnosti, slojevitim vokalnim harmonijama i emotivnoj dubini, a sledeći album Fly (2024) dodatno je potvrdio njegov status jednog od najuzbudljivijih novih glasova džez inspirisanog izraza. Na 68. dodeli Grammy Awards, album Fly nominovan je za najbolji jazz vokalni album, dok je numera „Four“ dobila nominaciju za najbolju jazz izvedbu.

U okviru projekta Fly, Mayo istražuje improvizaciju, instinkt i kreativnu slobodu kroz inovativne vokalne tehnike, beatbox, layering i harmonije koje prevazilaze žanrovske okvire.

 2025. godine, Mayo nastupa sa sopstvenim NPR Tiny Desk Concertkoncertom, gde izvodi numere sa oba albuma – Bonesi Fly.

Često koristiš glas kao harmonski instrument, a ne kao klasičan lead vokal. Kada si shvatio da tvoj glas ne mora da se ponaša „kao pevački glas“?
Iskreno, mislim da je stvar u tome što ne razdvajam muzičke ideje na „vokalne“ i „instrumentalne“. Samo pokušavam da izrazim ono što mi u tom trenutku dolazi kao muzička ideja. Nekad su te melodije jednostavne, nekad kompleksnije. Ali uvek sam svoj glas doživljavao kao pevački glas.

Postoji li zvuk koji još uvek juris, nešto što čuješ u glavi, ali još nisi u potpunosti dostigao?
Mislim da uvek jurim neku vrstu transparentnosti između onoga što čujem u sebi i onoga što zapravo izađe napolje. Postoje trenuci kada se to savršeno poklopi, ali su kratkotrajni. Ne znam da li se ikada zaista „stigne“ do toga, ali baš ta potraga me pokreće.

Odrastao si okružen profesionalnim muzičarima, koliko ti je trebalo da pronađeš sopstveni izraz?
Iskreno, mislim da se to nikada nije u potpunosti odvojilo. Naravno da imam svoj muzički jezik, ali ga doživljavam kao deo kontinuiteta, kao prirodan nastavak svega što sam nasledio.

Živeo si i radio u različitim muzičkim sredinama. Da li gradovi oblikuju tvoj zvuk ili ti menjaš prostor u kojem sviraš?
Mislim da je i jedno i drugo. Svako mesto ima svoj ritam i energiju, i to se neminovno odrazi na način na koji sviraš. Ali u isto vreme, ti donosiš svoj jezik u taj prostor. Idealno je kada postoji dijalog između ta dva.

Ovo ti je prvi put u Srbiji, da li drugačije pristupaš publici koja te prvi put sluša uživo?
Baš se radujem dolasku u Srbiju! Kada sviram na novom mestu, trudim se da naučim nešto o kulturi, jeziku, hrani. To mi pomaže da se povežem sa nečim stvarnim, a ne samo da nastupam pred ljudima koje ne vidim iza svetala.

Ako bi publika sa koncerta ponela samo jedan osećaj, koji bi to bio?
Voleo bih da ljudi odu sa osećajem da su se povezali sa nečim stvarnim i ljudskim. Da cene to što su izašli iz kuće i doživeli nešto uživo, sa stvarnim ljudima.

Da li veruješ da muzika može da kaže ono što jezik skriva?
Apsolutno. Jezik može biti precizan, ali i ograničavajući. Muzika može da nosi emocije koje nemaju jasnu definiciju. Nekad govori direktnije nego reči.

Svojim nastupima na međunarodnim festivalima i u malim klupskim prostorima, Mayo je izgradio reputaciju izvođača koji publiku osvaja tehničkom virtuoznošću, emocionalnom neposrednošću i istinskom umetničkom prisutnošću.

„Kao izvođač, težim tome da se vodim prvim instinktom, on vodi tamo gde reči i note postaju istina. Muzika je za mene razgovor, a svaki nastup je nova priča koju stvaramo zajedno sa publikom.“

Očekujte večе intimne muzike, od nežnih vokalnih harmonija do energičnih improvizacija, gde svaki akord i fraza govore jezikom lične iskrenosti i inspiracije.

Ulaznice: https://tickets.rs/event/michael_mayo_24810

Datum: 28. april 2026.

Vrata otvaramo u 20:30

Musicology Showcase by Lenovo 21h

MICHAEL MAYO 22h

Чланак MICHAEL MAYO – Jedan od najuzbudljivijih vokala nove generacije stiže na Musicology Sessions се појављује прво на Musicology.

Selah Sue, belgijska pevačica i kantautorka koja je osvojila svetsku scenu prepoznatljivim glasom i autentičnim izrazom, još jednom stiže na Musicology Sessions 14. maja, ovog puta u potpuno drugačijem izadnju, sa novim projektom Selah Sue and The Gallands.

Vođen magičnim glasom Sele Su ovaj projekat je rezultat saradnje između belgijske ikone i tandema otac–sin, Stefanea i Elvina Galanda. Prvobitno izgrađen oko muzičkog univerzuma porodice Galland, koji spaja organski gruv, savremeni džez i najsavremeniju produkciju, projekat je dobio novu dimenziju kada je Sela njihove instrumentalne kreacije pretvorila u snažne pesme, stapajući soulful intenzitet sa elektrišućom energijom uživo.

Selah Sue i The Gallands donose muziku koja je slobodna, vibrantna i duboko živa, u kojoj svaki nastup postaje jedinstveno iskustvo.

1. Projekat Selah Sue & The Gallands spaja generacije i različite muzičke jezike. Da li je postojao trenutak kada ste shvatili da ova saradnja poseduje nešto zaista posebno?

Da! Mislim da je concert u Jazz Middleham-u bio prvi zajednički nastup i da je to bio prelomni momenat. Bilo je neverovatno oslobađajuće, kao da nastupamo već godinama zajedno, osećaj je bio kao da smo jedna celina. To je bio trenutak kada mi se sve posložilo: možda smo stvorili ove pesme za Jazz Middleham, ali su one previše snažne da bi ostale samo tu. Tada sam odlučila da je neophodno da ih snimimo, uradimo album I podelimo sa širom masom.

2. Čini se da improvizacija igra ključnu ulogu u ovom projektu. Koliko vam je važno da na sceni sačuvate osećaj nepredvidivosti?

Za mene je neverovatno oslobađajuće. Dolazim iz pop muzike gde je sve prilično definisano – stofa, refren i most. Rad sa Stéphaneom Gallandom, koji je duboko ukorenjen u džez i koji je jako otvoren i slobodan, zaista me podstiče da izađem iz tog okvira i više istražujem na bini. S druge strane, Elvin Galland na klavijaturama donosi jači osećaj strukture, tako da mislim da se nalazimo negde na sredini. Ja sam nekako između ta dva sveta.
Dopada mi se to što se uvek vraćamo refrenu, ali unutar toga ima mnogo prostora za eksperimentisanje, posebno u strofama, ili u dugim uvodima i završecima gde zaista možemo da improvizujemo. To me drži budnom i prisutnom, jer samo pevanje je lako, ali ovako mi je mnogo zanimljivije kada mogu da pronalazim nove načine da pevam.

3. Radeći sa Stéphaneom i Elvinom Gallandom, obojicom izuzetnih muzičara, šta vas je ovaj dijalog naučio o vašem umetničkom identitetu?

Naučio me je mnogo, posebno da verujem sopstvenim instinktima i pratim ono što osećam da je ispravno. Stéphane i Elvin su uvek bili izuzetno puni poštovanja; nikada mi nisu govorili šta treba da radim niti su pokušavali da me usmere u nekom pravcu. Umesto toga, dali su mi potpunu slobodu da istražujem i izrazim sebe. Bili su velika podrška, posebno kada je reč o traženju dodatnih harmonija i zajedničkom razvijanju ideja. Postoji snažan osećaj međusobnog poverenja. Svi smo jedni drugima dali prostor i u tom smislu, ovaj projekat je zaista o slobodi.

4. Tvoj glas nosi retku emotivnu intenzivnost. Da li imaš osećaj da danas pevaš iz drugačijeg unutrašnjeg prostora nego na početku karijere?

Na početku sam već bila veoma iskrena. Moji rani radovi, poput This World koji je zaista snažan, i Raggamuffin koji je takođe vrlo iskren, dolazili su iz veoma stvarnog i autentičnog mesta. Nikada nisam stvarala muziku sa idejom da treba da se pušta na radiju. Uvek se radilo o tome da izrazim nešto iskreno. Naravno, sve se menja vremenom, rasteš i menjaš se, više nisam ona dvadesetogodišnjakinja. Imam drugačije stvari koje želim da kažem i izrazim. I zaista sam ponosna na to što sam uvek nekako pratila ono što mi je delovalo istinito.

5. Tvoj rad često balansira između ranjivosti i snage. Koliko si svesna te dualnosti kada nastupaš?

Mislim da sam prilično svesna toga. Ljudi mi to često i kažu s obzirom da sam veoma otvorena kada su u pitanju moji mentalni izazovi. Ali na neki način, upravo ta otvorenost me čini i snažnom i ljudi to takođe primećuju. Nemam stida niti straha da budem takva. Za mene to znači da svoju slabost mogu da pretvorim u nešto snažno. I to može stvarno da odjekne kod ljudi koji su u sličnoj situaciji, koji možda osećaju da ne bi smeli da osećaju određene stvari. Svi smo ljudi, svi smo povezani, zato hajde da budemo iskreni i otvoreni, kako bismo mogli da nađemo podršku jedni u drugima.

6. S obzirom da novi album polako dobija svoju celinu, kakav emotivni trag biste želeli da ostavi na slušaoce?

Mislim da je to oda kretanju napred, jer je to i naziv albuma. Nemojte da ostajete zaglavljeni u svojim emocijama, samo im se prepustite, prihvatite ih, pustite da prođu kroz vas. I shvatite da niste sami. Svi smo jedno, svi smo povezani i svi dolazimo iz istog izvora. Dakle, poruka je zaista o slobodi i povezanosti.
O tome zapravo ne razmišljam previše i mislim da je to najvažnije. Samo radite i sve što izađe je vaša suština. Nemojte razmišljati o tome kako bi trebalo da zvučite, samo budite slobodni. Mislim da je moj glas prilično prepoznatljiv i da će ga ljudi uvek prepoznati. To je crvena nit koja se provlači kroz svu muziku koju pravim – uvek imam taj snažan, sirov, soulful glas i to sam ja. To je moj identitet, čak i bez razmišljanja. Ali kada je u pitanju žanr, mogu biti zaista slobodna, i to volim da radim.

7. Postoji li neki deo vas koji publika još nije imala priliku da vidi, a koji bi mogao da se pojavi u ovom novom poglavlju?

Ono što sada radim na sceni je da idem potpuno slobodno u tzv. anđeoskom pevanju veoma je visoko, i nikada to ranije nisam radila. Ali je osećaj neverovatno oslobađajuć. Takođe je veoma umirujuće za moj glas.
Na neki način, ovo me više povezuje sa mojim premajkama ili pradama, veoma je emotivno pevati u tom registru.

8. Povodom predstojećeg koncerta u Beogradu zakazanog za 14. Maj, kako bi opisala duh večeri koji očekuješ na koncertu u 3 reči?

Već sam bila jako uzbuđena, ali ova pitanja su probudila u meni još veće uzbuđenje I daju mi fenomenalan predosećaj za koncert u Beogradu. Baš se radujem! U trenutku kada odgovaram na ova pitanja, imali smo dva koncerta, a do 14. Maja ćemo imati još nekoliko, što znači da ćemo biti uvežbaniji, a to donosi više slobode, samopouzdanja i više užarene želje i vatre za veoma dobar koncert! Zaista ne mogu da dočekam!
A kada bi morala da opišem u samo tri reči: Sloboda, emocija i povezanost.

Datum: 14. maj 2026.
Vrata otvaramo u 20:30
Musicology Showcase by Lenovo 21h
SELAH SUE and THE GALLANDS 22h

Ulaznice: https://tickets.rs/event/selah_sue_and_the_gallands_24886

Чланак Selah Sue – belgijska pevačica stiže na Musicology Sessions се појављује прво на Musicology.

Veče će biti posvećeno Senki Veletanlić, dami jugoslovenske džez i evergreen scene. Marta i Vasil vam donose sve što im je ostavljeno u amanet, dar i besprekornu ljubav prema muzici.
Kao specijalni vokalni gosti na bini će im se pridružiti Ljubomir Milanović i Viktor Tumbas.

Na ovom posebnom koncertu oživljava se duh jedne epohe, ali i večnost Senkinog glasa. Na repertoaru će se naći pesme Zafira i Senke, Vasilise, Bisere, deda Vasila, svih onih koji su utkali zvuk i emociju u živote generacija.

Ovo je veče porodičnih priča ispričanih kroz pesme, sećanja i melodije koje su oblikovale odrastanje i umetnički identitet kako Marte, tako i Vasila, ali i omaž muzici koja diše kroz generacije, muzici koja ne poznaje granice i porodične topline utkane u svaki ton.

Razgovarali smo sa Martom i Vasilom uoči ovog koncerta:

1. Da li postoje porodične muzičke priče koje publika ne zna, anegdote iz kuće, sa putovanja, sa proba, ispričajte nam jednu.

Ima ih zaista mnogo. Jedna koja je posebno slatka je kada je Marta bila mala, svaki dolazak kod Senke i Zafira morao je da se završi njenim “nastupom” u dnevnoj sobi.

Senka je imala ulogu najavljivača ili domaćina na sceni i obavezno bi imala zadatak da najavi Martu, ali uvek sa novim umetničkim imenom koje bi izmislili na licu mesta. Marta bi strpljivo čekala  iza zavese od terase i kad bi Senka završila spektakularnu najavu Marta bi ponosno izašla i izvela šta god je u tom trenutku bilo aktuelno, pevanje, ples, sviranje klavira i sl., dok bi ostatak familije Martin performans pomno slušao i ispratio aplauzom.

2. Da li osećate odgovornost ili privilegiju kada reinterpretirate repertoar Senke, Bisere, Vasilise, Zafira?

Osećamo i jedno i drugo. Izvoditi repertoar naše familije je velika čast, ali i težak zadatak, jer pored toga što su oni bili velemajstori svog zanata, svako od njih je ostavio svoj autetični pečat na našoj sceni.

3. Kako birate repertoar kada je u pitanju porodična istorija?

Izuzetno je teško odabrati i predstaviti ogroman opus svih naših najbližih na jednom koncertu. Zapravo je nemoguće. Zato smo pokušali da odaberemo pre svega one pesme koje mi najviše volimo, ali i koje mogu da se izvode u formaciji glas i klavir.

4. Koliko vam znači da na bini postoji dijalog više generacija?

Na bini će biti samo dve generacije i imaju sjajan dijalog i na bini i van nje.

5. Šta biste voleli da publika ponese kući sa sobom nakon ove večeri?

Mi ćemo učiniti sve da im na najbolji način prenesemo emocije i poruke koju muzika naše porodice nosi. Najbolje da njih pitate posle koncerta da li smo u tome uspeli.

Budite deo ovog jedinstvenog koncertnog iskustva u kojem se publika i muzika susreću licem u lice, kroz priče koje se pamte i pesme koje ostaju. 

Datum: 13.03.2026.
Vrata otvaramo u 20h
Koncert počinje u 21h

BitefArtCafe

063.594.294

063.594.054

Mitropolita Petra 8

Ulaznice: https://tickets.rs/search?filter=IDTown:0;Text:marta;DateFrom:;DateTo:

Чланак Marta i Vasil Hadžimanov – Muzika koja nas je rodila се појављује прво на Musicology.

Frenk je više od 36 godina bio član električne postave Čika Korea, svirajući sa Erikom Marijentalom, Džonom Patičućijem i Dejvom Veklom. Proveo je dvanaest godina kao član benda Vital Information, koji vodi Stiv Smit, a pridružio se i grupi Return to Forever IV sa Stenlijem Klarkom, Žan-Likom Pontijem i Lenijem Vajtom.

„Sve što dotakneš gitarom pretvara se u zlato – oduvek je bilo tako.“ Chick Corea

Kao legendarni gitarista, dobitnik Gremija i trostruko nominovan za ovu nagradu, Gambale je neosporni genije koji je stvorio „Gambale Sweep Picking Technique“ i svoju revolucionarnu „Gambale Tuning“, od kojih obe i dalje inspirišu generacije muzičara.

Frank Gambale „All-Star“ grupa, užarena i prepuna fantastične raznolikosti za gitarističke entuzijaste, predstavlja impresivnu postavu u kojoj Frank svira sirovu električnu gitaru, džez gitaru, a često i akustičnu gitaru. Takođe peva svilenkastim, snažnim glasom koji će mnoge iznenaditi, ali ne i njegove fanove, koji dobro znaju za njegov vokalni talenat. Frankova „All-Star“ grupa okuplja neverovatnu ekipu muzičara, uključujući bas zvezde Federica Malamana i Martina Gudicsa, uvek impresivne bubnjare Gerga Borlaia, Yoanna Schmidta i Marcella Gudicsa, majstore klavijatura Jerryja Leonidea i Toma Schumana, kao i izuzetnu glavnu vokalistkinju Boca Gambale.

Njegova muzika je živa, dinamična i dodiruje srca, a njegov talenat inspiriše svakog ko uzme gitaru u ruke. Frank Gambale nije samo gitarista, on je živa legenda i dokaz da muzika, kad se pravi iz strasti i sa umećem, može da prevaziđe vreme, žanrove i očekivanja.

1. Osvrćući se na svoju karijeru, koji je bio tvoj najupečatljiviji trenutak na sceni?

Teško ih je izdvojiti, jer ih zaista ima previše. Možda bih izdvojio nastup pred 80.000 ljudi u Ibirapueri parku u Sao Paolu sa Čik Koreom i Elektrik Bendom, nastup sa mojim bendom na brazilskoj nacionalnoj televiziji u popularnoj „Late Night“ emisiji, kao i tri svirke u mom omiljenom koncertnom prostoru na svetu Jazz à Vienne. I još mnogo, mnogo drugih.

2. Kako je nastala tvoja čuvena Gambale sweep picking tehnika i koliko je vremena bilo potrebno da se razvije?

Otkrio sam je sa trinaest godina, još dok sam živeo u Kanberi. Nastala je iz želje da na gitari sviram linije koje su tipične za klavijature i saksofon. Danas je ona postala deo opšteprihvaćenog leksikona gitarskih tehnika.

3. Tvoja muzika obuhvata džez, rok, fank, R&B i latino uticaje. Kako biraš žanr za novu pesmu ili projekat?

O tome ne razmišljam previše. Najvažnije mi je da prilikom komponovanja ne budem ni na koji način ograničen. Umetnost je slobodan izraz i toga se strastveno držim. Uopšte ne volim da me svrstavaju u kategorije, za mene jedino postoji da li je nešto dobro ili nije.

4. Šta te inspiriše prilikom pisanja pesama, posebno onih koje izvodiš sa svojom suprugom, Bokom Gambale?

Poslednjih pet godina živim u blizini Barselone. Još pre mnogo godina sam želeo da se preselim ovde. Inspiriše me velika umetnost. Kuća Salvadora Dalija udaljena je svega četrdeset pet minuta od mog doma, a dela Antonija Gaudija, Hoana Miroa, Dalija i Pikasa potpuno me ostavljaju bez daha. Želeo sam da dišem isti vazduh i da budem okružen inspiracijom njihovog stvaralaštva na svakom koraku. Obožavam muziku. Dok sam odrastao, slušao sam Bitlse, Džona Mejola, Crosby, Stills and Nash, The Eagles, Lindisfarne, Žan-Lika Pontija, Čika Koreu, Steely Dan, Stinga, Police, Earth, Wind & Fire i mnoge druge. Pisanje je čin ljubavi koji zahteva rad, vreme, fokus i sate provedene za instrumentima, u nadi da će na kraju plod svega toga biti nešto predivno.

5. Možeš li da podeliš neku zanimljivu anegdotu iz perioda provedenog sa Chick Corea’s Elektric Bandom ili u sastavu Return to Forever IV?

Moja audicija sa Čikom je legendarna. Silno sam želeo taj angažman, bio sam njegov veliki fan još od svoje trinaeste godine. Svirao sam kao da mi je to poslednji nastup u životu. Bila je potrebna samo jedna numera, pod nazivom Rumble, nakon koje je Čik ustao sa klavijatura, pružio mi ruku i rekao: „Tvoje pojačalo će biti okrenuto pod uglom od 45 stepeni preko bine.“ U tom trenutku sam zaista pomislio da sanjam. Return to Forever IV, bila mi je velika čast da sviram sa bendom uz koji sam odrastao, a kada na sve to dadamo i Pontija, bio sam srećan koliko čovek uopšte može da bude. Tokom cele 2011. godine bili smo na turneji i bilo je fantastično.

6. Kako pripremaš gitaru i nastup za velike koncerte i da li imaš neke rituale pred izlazak na scenu?

Nemam posebne rituale, samo nove žice. Kafa je apsolutno neophodna pre izlaska na scenu, kao i dubok udah.

7. Beograd ima bogatu muzičku tradiciju. Šta publika može da očekuje od tvog aprilskog koncerta u našem gradu?

Volim da svoju muziku donosim publici širom sveta. U Beogradu ću svirati raznovrstan repertoar iz svog bogatog opusa kompozicija nastalih tokom godina. Ono zbog čega je meni izuzetno drago i mislim da donosi posebnu draž je to što će mi se supruga Boca pridružiti u izvođenju nekoliko Soulmine numera sa moja poslednja dva albuma.

Bend je u vrhunskoj formi. Tom Šuman na klavijaturama, jedan od osnivača sastava Spyro Gyra, fantastično je pojačanje postave. Gergo Borlai, već velika zvezda u svojoj rodnoj Mađarskoj, na bubnjevima je spektakularan, dok je Martin Gudics, zvezda u usponu na bas gitari, izuzetno impresivan. Naravno, tu je i prelepa i izuzetno talentovana Boca Gambale, moja supruga, sa svojim snažnim glasom i harizmatičnim scenskim nastupom.

Biće to sjajan koncert koji nećete želeti da propustite.

8. Koju numeru ili deo programa smatraš vrhuncem svog aprilskog nastupa u Beogradu?

Sve!

9. Inspiracija si bezbrojnim gitaristima širom sveta. Koji savet bi dao mladim muzičarima koji teže da dostignu tvoj nivo virtuoznosti?

Muzika je na prvom mestu, tehnika je tek daleko iza toga. Mi smo muzičari, a ne vozači Formule 1. Ako sviraš dobro, poznaješ različite stilove, dolaziš na vreme i redovno se tuširaš, ljudi će te sami tražiti i želeti još.

10. Na kojem novom projektu ili saradnji trenutno radiš i šta fanovi mogu da očekuju od Franka Gambalea u narednoj godini?

Više koncerata, više muzike i više obrazovnog materijala za moju onlajn školu http://www.FrankGambaleGuitarSchool.com

Datum: 02. april 2026.

Vrata otvaramo u 20:30

Musicology Showcase by Lenovo 21h

FRANK GAMBALE All star group 22h

Чланак Gitarski virtuoz FRANK GAMBALE stiže na Musicologs Sessions се појављује прво на Musicology.

Prepoznatljiv po zvuku i vizuelnom identitetu, šarenoj, nekonvencionalnoj estetici koja svesno odbacuje norme i prati njegovu umetničku poruku slobode, individualnosti i izraza bez kompromisa.

Umetnik koji briše granice između žanrova, njegova muzika nastaje na preseku fanka, džeza, hip-hopa, soula i slobodne improvizacije, ali ono što je čini jedinstvenom jeste osećaj potpune slobode, ritmičke, emotivne i izražajne. Njegovi nastupi nisu unapred definisani setovi, već živi, otvoreni muzički procesi u kojima se trenutak pretvara u kompoziciju.

MonoNeon, poslednji basista koji je sarađivao sa Prinsom, gradi samostalnu karijeru i status jednog od najuticajnijih basista nove generacije zbog tehničke virtuoznosti i potpuno drugačijeg pogleda na ulogu bas gitare u savremenoj muzici. Njegova filozofija sviranja počiva upravo na spontanosti i autentičnosti.

1. Tvoje muzičko putovanje počelo je veoma rano – počeo si da sviraš bas već sa četiri godine. Kako je taj prvi susret sa muzikom oblikovao stil po kome si danas prepoznat?

Moj tata (Dywane Thomas) mi je dao prvu „gitaru“ kada sam imao četiri godine. Okrenuo sam je na levu stranu, počeo da lupkam po žicama, oponašao tatu… i samo nastavio dalje s tim. Vežbao sam u dnevnoj sobi moje bake u Orange Moundu, svirajući uz radio (WDIA 1070 – All Blues Saturday). Svake nedelje sam s bakom išao u crkvu — baptističku crkvu — i velečasni Leon Acey iz True Liberty Baptist Church mi je dozvoljavao da u propovedaonici sviram „vazdušnu gitaru“. Muzika se pojavila pre nego što sam naučio da govorim. Nisam razmišljao o notama, razmišljao sam o oblicima i osećajima. Kada kreneš tako rano, muzika ti ne deluje kao skup pravila… deluje kao gravitacija. I danas padam na isti način. Muzika je tada bila, a i dalje je, kao nameštaj. Penjem se po njoj, obaram je, slušam kako škripi. Ne razdvajam život od zvuka.

2. Tvoja muzika spaja džez, fank, eksperimentalne elemente i mikrotonalnost. Kako bi opisao svoj zvuk nekome ko te prvi put sluša?

Rekao bih im da je to neka vrsta fanka koji stalno preispituje sam sebe. Želim zvuk koji živi u pukotinama… između srećnog i nelagodnog, između ispravnog i skoro ispravnog. U temelju su bluz i južnjački soul… a na vrhu eksperimentalne stvari.

3. U kom trenutku si shvatio da želiš da eksperimentišeš sa mikrotonalnom muzikom i šta te je prvobitno privuklo tom pravcu?

Kada je prostor između nota počeo da šapuće glasnije od samih nota… to su stvari koje sam naučio boraveći uz Davida Fiuczynskog. Primetio sam da razmak između tonova nosi više emocije nego sami tonovi. Mikrotonovi su mi delovali kao istina bez šminke… pomalo nelagodna i vrlo lična.

4. Bio si jedan od poslednjih basista s kojima je Prince svirao. Koja je najvrednija lekcija koju si naučio od njega?

Sviranje muzike sa Princeom zapalilo je u meni vatru koju ću zauvek nositi i koristiti dok sam ovde. Mnogo mi nedostaje Prince!!! Taj čovek mi je pružio toliko slobode dok sam bio s njim. Najvažnija lekcija koju sam naučio od njega bila je: „Veruj sebi, bez obzira na sve!“

5. Radio si sa umetnicima kao što su Ne-Yo, Mavis Staples, Nas i drugi. Kako se tvoj pristup komponovanju i improvizaciji menja u zavisnosti od žanra i saradnika?

Ne forsiram svoj zvuk niti zvuk generalno… trenutak da mi kaže šta da radim!

6. Poznat si i na YouTube-u po tome što kombinuješ viralne video-snimke sa bas linijama. Kako biraš šta ćeš „transformisati“ i šta ti taj proces pruža kreativno?

Pratim „slučajnosti“ i „greške“ koje mi već zvuče melodično. Internet haos krije ritam u sebi. Kada dodam svoj bas… ubacim malo harmonija i ritam… to je kao da trenutku dajem sećanje.

7. Tvoj modni izraz i vizuelni stil često su gotovo podjednako eksperimentalni kao i tvoja muzika. Koliko su vizuelna estetika i imidž važni za tvoju ukupnu muzičku priču?

Odeća mi je samo još jedan instrument. Boje vibriraju, naročito jarke boje… ćebasti i heklani uzorci imaju svoj šmek. Ako je muzika glasna, vizuali moraju da joj odgovore… to je taj fazon koji želim!

8. U nekim intervjuima si pominjao konceptualnu umetnost i dadaizam. Kako ti ti uticaji oblikuju pristup muzici i nastupima?

Dadaizam mi je pokazao da je logika opcionalna. Konceptualna umetnost me naučila da ideja može biti glasnija od samog zvuka. A ponekad je konfuzija najčistija istina… obožavam biti u tom prostoru!

9. Ovo ti je prvi put u Srbiji i prvi put u Beogradu. Kakva očekivanja imaš od naše muzičke scene i publike?

Ne očekujem ništa… ali verovatno očekujem malo radoznalosti… kada uši i mozak stalno njišu napred-nazad.

10. Mnogi umetnici pričaju o „iskri inspiracije“. Odakle najčešće crpiš inspiraciju kada stvaraš?

Iz grešaka… iz kvarova! Iz tišine koja mi uzvraća. Iz trenutaka koji još ne znaju da su umetnost.

11. Koji savet bi dao mladim muzičarima koji žele da razviju sopstveni stil i ostanu verni sebi u svetu punom trendova i brzih promena?

Čuvaj svoju uvrnutost (čudnost)… zaista! Trendovi jure, ali identitet hoda polako i sapliće se o stvari… haha! Ako ti nešto deluje iskreno, pusti da prvo bude ružno!

Ulaznice: https://tickets.rs/event/mononeon_24303

Чланак се појављује прво на Musicology.

Чланак SELAH SUE and THE GALLANDS се појављује прво на Musicology.

Чланак MARTA I VASIL HADŽIMANOV “Muzika koja nas je rodila” се појављује прво на Musicology.

Чланак MICHAEL MAYO се појављује прво на Musicology.

Чланак MONONEON се појављује прво на Musicology.