Odakle je nastala ideja o takvom muzičkom preokretu i šta vas je inspirisalo da istražite zvuk koji je mnogo drugačiji od vaših ostalih projekata?

Bil: Dvojac je omogućio da istražimo novu slobodu sa naglaskom na prostornost i jednostavnost kompozicija. Tokom snimanja glavna tema je bila manje je više.

Majkl: Ovaj projekat je započet sa ciljem da se prigrli minimalizam, prostor i sloboda. Uvek sam pripadao većim bendovima (Snarky Puppy, Bokanté, itd.) i želeo sam priliku da komponujem i sviram u intimnijem okruženju.

Majkle, pomenuo si da si slušao grčku i tursku muziku tokom odrastanja. Kako je to uticalo na ovaj album?
Bile, da li i ti nalaziš inspiraciju iz istog izvora?

Majkl: Moja porodica ima korene u Grčkoj i moj brat je muzičar, tako da sam odrastao slušajući folk muziku i čačkajući instrumente koje bi donosio kući. Tada sam prvi put uzeo ud u ruke. Nisam mu se posvetio tada, tek dosta godina kasnije, kada sam proveo neko vreme u Turskoj, pohađao časove i upijao muzičku kulturu tog mesta.

Bil: Oduvek sam bio fasciniran udom. Kad sam bio mlađi otputovao sam u Maroko i kupio jedan. Sada kad Majk svira ud možemo da istražimo ekspresivni potencijal instrumenta, ali kroz savremenu perspektivu. 

Da li ste imali priliku da čujete srpsku tradicionalnu muziku? Da li ste čuli za srpske muzičare koji kombinuju džez i naše tradicionalne melodije? Da li biste voleli da sarađujete sa njima u budućnosti? 

Bil: Da, obožavam srpsku tradicionalnu muziku. Uvek mi zvuči vrlo bogato. Mogu se čuti razni uticaju. Ne mogu da kažem da sam upoznat sa džez muzičarima, ali bih voleo da ih upoznam i sarađujem sa njima.  

Majkl: Imam nekoliko prijatelja iz Srbije koji kombinuju tradicionalne elemente sa njihovom autorskom muzikom. Obožavam da odlazim na svirke folk muzičara kada posetim Beograd. Gostovao sam na pesmi grupe Rosa koju vodi moja draga prijateljica Aleksandra Denda. Mislim da ta kombinacija zvukova divno zvuči.

Kako se vaš pristup muzici razlikuje u odnosu na onaj u Snarki Papiju, Bokanteu i ostalima?

Bil: Budući da nas je samo dvojica, proces pisanja je mnogo ekonomičniji. Svaka nota u kompoziciji je važna, što daje posebnu dubinu pisanju. Takođe, kada nastupamo, naš cilj je da istražimo slobodu unutar kompozicije sa fokusom na otvoren dijalog između dva muzičara. 

Majkl: Imamo ogromnu slobodu kada sviramo kao duo – mogućnosti su beskonačne. Takođe možemo da sviramo vrlo tiho, što je vrlo teško u dvanaestočlanom bendu. Bil i ja obožavamo da koristimo tu priliku.

Kako balansirate odlaske na turneje i privatni život? 

Majkl: Iskreno, još uvek učim to da radim. Bil ima porodicu i uspeo je da stvori divnu ravnotežu između ta dva, ponekad protivrečna, života. Za mene je život uvek bio muzika, posao i turneje. Ali sada, nakon par godina života u malom gradu u Kataloniji, više se trudim da budem kod kuće i odmaram.

Bil: Balans je ključna reč. Imam petogodišnjaka kod kuće, te turneje moraju biti izbalansirane u odnosu na vreme koje provodim kod kuće. Moja želja je da navučem dete na bubnjeve kako bi jednog dana išao sa nama haha. 

Majkle, šta te je inspirisalo da se preseliš u Španiju i kako je to uticalo na tvoj život i muziku?

To je odluka o kojoj sam dugo razmišljao. Život u Americi je postao nemoguć za kreativnog artista. Da ne ulazimo sad i politiku, ali dolaskom nove administracije, a pogotovu kovidom, došlo je do raslojavanja i tenzija u društvu i shvatio sam da moram da nađem oazu za sebe negde drugde na planeti. Španija su u tom pogledu pokazala kao fantastično rešenje što se verujem čuje i na albumu koji sam uradio sa Bilom, ali i na poslednjem albumu Snarky Puppy. Uživam u Evropi, ovde verovatno i najviše nastupamo, i verujem da su najbolje stvaralačke godine ispred mene. 

Da li verujete u to da muzičari pronalaze istinsku umetničku ekspresiju u jednom trenutku svog života ili je to doživotni proces? 

Bil: Misija traje zauvek! Imali smo tu sreću da upoznamo Čik Korija pre nekoliko godina. Sećam se da je rekao da je vežbao nekoliko nedelja za koncert. Shvatio sam da čak i najbolji nikad ne prestaju sa potragom. 

Majkl: Proces, proces i proces!  

Kako je učenje o drugim kulturama uticalo na vaš kreativni proces i umetničko izražavanje? 

Bil: U potpunosti ga je oblikovalo! Biti u mogućnosti za upoznavanje i razumevanje drugih kultura je plod koji se pruža muzičaru. Izlaganje dubljem nivou kulture rezultira bogaćenjem osalih kultura. Muziku vidim kao provodnika unakrsnog širenja kulture. Biti muzičar je biti učenik kulture, a što si otvoreniji za učenje, to će biti bogatije tvoje umetničko izražavanje.

Majkl: Sve što iskusimo u životu postaje deo nas i ono što jesmo, a ono što jesmo određuje kako sviramo. Tako da je za mene sve to jedna zajednička stvar.

Majkle, kako je tvoj rad sa Arom Dinkjianom, tvojim mentorom, uticao na tvoj pristup sviranju uda?

Ne mogu da opišem koliko je Ara uticao na moje sviranje, kao kompozitor, ali i kao improvizator. Zanimljivo je da je možda najveći uticaj koji je imao na mene bio to što me je ubedio da ne trošim previše vremena pokušavajući da naučim da sviram ud na tradicionalni način. Uvek je bio veoma fiksiran na to kako stvaram sopstveni zvuk na instrumentu kroz samootkrivanje i eksperimentisanje, zasnovano na mom dotadašnjem muzičkom iskustvu. To podrazumeva malo teži stvaralački put, ali mislim da se to najviše isplati na kraju i da sve bude zanimljivije.

Kako se sećate Beograda i beogradske publike? Šta možemo da očekujemo od predstojećeg nastupa?

Bil: Imali smo jedan od najnezaboravnijih nastupa. Čuli smo da su ljudi prelazili granice po prvi put samo da bi nas slušali uživo. To je bio podsetnik na potencijal muzike i ono što navodi muzičare da nastave da stvaraju. Jedva čekamo da se vratimo. Publika može da očekuje slobodu istraženu od strane dva stara prijatelja koji veruju jedan drugom i pokušavaju da stvore nešto potpuno jedinstveno. 

Majkl: Vrlo je energična publika! Što je tada bilo neverovatno. Iako je publika uvek bila tako reaktivna, takođe su pomno slušali, tako da mislim da ćemo se lepo provesti i u ovom drugačijem izdanju. Publika može da očekuje jedan vrlo iskren, intiman i emotivan koncert koji pokazuje hemiju između dva prijatelja čije drugarstvo traje 20 godina.