Musicology je nastao u februaru 2014. godine, u jednom potpuno opuštenom trenutku, dok sam skijao svoju omiljenu stazu. Bio sam relaksiran, daleko od svakodnevnog haosa, i baš tada mi se prvi put potpuno jasno pojavila ideja o projektu koji će kasnije postati bitan deo mog života.
Važno mi je da se razume da Musicology nikada nije nastao kao biznis plan. Nastao je iz potrebe da gradu u kojem sam rođen i odrastao vratim nešto lepo. Želeo sam da stvorim prostor, neku vrstu sigurne luke za ljude kojima muzika i kultura znače onoliko koliko znače i meni.
Ideju sam osmislio u februaru, sa planom da prvo izdanje realizujemo već u julu iste godine. Sećam se momenta kada sam to saopštio Tijani i Marijani i njihovog potpunog šoka kada su shvatile da sam ozbiljan, jer sam u tom trenutku već bukirao dobar deo programa.
Početak koji je postavio standard
Taj prvi Musicology festival je bio nešto najlepše što smo uradili. Mario Biondi, ceo moj paralelni Beograd je bio tu. Keziah Jones, urbana legenda sa kojom smo već sarađivali. Nicola Conte koji je, osim nastupa uživo, imao i DJ set. I na kraju Dirty Loops, gde smo i pored svih napora, zbog velike kiše, svi bili u vodi do članaka.
Da se razumemo, taj završni dan festivala nas je odveo u minus. Ali je postavio standard da Musicology i BitefArtCafe rade drugačije, kvalitetno i da se ne predaju šta god da se desi. Tako je i danas.
Trenutak kada je sve dobilo smisao
Drugi važan trenutak bio je 2019. kada smo već radili regionalni Musicology u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu. U jednom momentu sam osetio da je to to. To je sve što sam želeo još 2001. godine kada sam pokrenuo klub.
Ideja je bila da spojimo i Skoplje, Sofiju, pa i Trst i postanemo regionalna snaga pred kojom sve predrasude padaju.
Postoji jedna stvar koja mnogo govori o nama kao organizaciji: nema izvođača koji je došao u BitefArtCafe i na Musicology, a da nakon toga nisu želeli da se vrate. Sa svim izvođačima smo uspostavili odnos pun uzajamnog poštovanja.
Najteži pad i druga šansa
Bilo je teških momenata. Najteže mi je palo drugo izdanje festivala, 2015. godine. Nikad bolji lineup, a nikad gori finansijski rezultat.
Sećam se da smo otišli na more, a ja sam svaki dan pisao sebi pisma, pokušavajući da objasnim šta se dogodilo, za koga ja to radim i da li sve to ima smisla.
Taj loš rezultat, u situaciji gde je sve bilo idealno, organizacija, kampanja, marketing, zaista me je pogodio.
Tijana i ja smo došli na ideju da preselimo festival u klub i da umesto četiri dana festivala, reorganizujemo u serijal koji bi trajao celu sezonu, a i te godine smo slavili petnaest godina postojanja kluba BitefArtCafe, pa je bilo logično da se vratimo tamo odakle je sve počelo. Bila je to šansa za drugi život, koju smo iskoristili.
Uz pomoć Atlantic grupe i Barcaffe sve je krenulo u pravcu rasta. Beograd se proširio na Ljubljanu, pa vrlo brzo i na Zagreb. Koncerti su počeli da se rasprodaju unapred, PR vrednost nam je skočila na milionske iznose, Musicology Sessions je postao mesto na kojem si morao da budeš prisutan.
Da se nije desila korona, verujem da bismo danas, pored ta tri grada, imali i Skoplje, Trst i Sofiju i da bi Musicology Barcaffe Sessions postao jedan od najvažnijih kulturnih pokreta na ovim prostorima.
Najveći rizik: verovati pre svih
Dovoditi nove, nadolazeće umetnike u Beograd često je svojevrsno balansiranje između intuicije, rizika i pravog trenutka. Morate da prepoznate momenat u kojem neko još uvek nije velika zvezda, ali je sasvim jasno da će to uskoro postati.
U martu ove godine organizovali smo koncert američkog umetnika Michael Mayo, dvostruko nominovanog za Grammy nagradu. Prodato je 150 ulaznica, ali sam gotovo siguran da će u narednih šest do osamnaest meseci postati izvođač kojeg više nećemo moći da priuštimo ni mi, ni publika navikla na intimne koncertne prostore.
Beogradska publika ima nekoliko specifičnosti. Ljudi retko spontano otkrivaju nešto novo, češće se vraćaju onome što već poznaju i vole. Istovremeno, realnost je da mnogi danas pažljivo biraju na šta će potrošiti novac, pa odlazak na koncert izvođača za kojeg nikada nisu čuli predstavlja određenu vrstu rizika.
Upravo zato je dovođenje novih umetnika stalna borba, ali i možda najvažniji deo onoga što Musicology pokušava da bude.
Koncerti koji su ostavili trag
Imam svoju listu najboljih koncerata na Musicology Sessions, ali tu je stvarno velika gužva.
Krenulo je od prvog festivala 2014. i koncerta Mario Biondi, zatim Gregory Porter na Kalemegdanu 2015., zatim Snarky Puppy 2022. u potopljenom Beogradu i Hali sportova, koncert na koji je došlo 2300 ljudi uprkos poplavljenim ulicama u sred juna. Cory Henry 2023. koncert sa najjačom energijom kojoj sam ikada prisustvovao. New Power Generation 2019. , bend mog muzičkog idola Prinsa, koncert u mom klubu, dva dana kada je ceo grad bio u BitefArtCafe klubu.
Publika postoji. Sistem ne.
Ljudi prepoznaju ono što radimo i to osećamo svakog dana. Nepoznati ljudi nam prilaze u prodavnici da se zahvale. Zaustavljaju nas na ulici. Dobijamo poruke od ljudi koje nikada ranije nismo upoznali.
I upravo zahvaljujući toj iskrenoj vezi sa publikom, Musicology traje. Sve je više ljudi koji žele da budu deo te priče, da podrže ideju prostora u kojem muzika i emocija još uvek imaju stvarnu vrednost.
Ali paralelno sa tim postoji i druga strana. Institucije, sponzori, grad i država često nas posmatraju kao da ne postojimo. Godinama smo ostajali van sistema podrške, prepušteni uglavnom sebi i publici koja nas prati.
Možda upravo zato nikada nismo pripadali nikome. I možda je baš u tome razlog što smo svih ovih godina ostali svoji.
Nikad nismo pripadali nikome, bili smo i ostali uvek svoji.
Showcase i budućnost scene
Ne treba zaboraviti ni projekat “Showcase by Lenovo”, koji već četvrtu godinu realizujemo zajedno sa kompanijom Lenovo Srbija. Kroz ovaj program mladi izvođači dobijaju priliku da nastupaju ispred svojih muzičkih uzora i pred publikom koja zaista razume i sluša tu vrstu muzike.
Za mnoge od tih bendova gotovo da ne postoje prostori u kojima mogu da sviraju pred 300 ili 400 ljudi. Upravo zato ovaj projekat ima mnogo veći značaj od samog opening nastupa, on predstavlja direktnu podršku sceni, novim autorima i budućnosti muzike koju želimo da sačuvamo.
Zašto su sponzori ključni
Verujemo da je došlo vreme da značaj projekta poput Musicology Sessions prepoznaju u većoj meri i institucije, grad, ali i kompanije koje žele da podrže sadržaje sa dugoročnom kulturnom i društvenom vrednošću.
Za nas saradnja sa partnerima nikada nije bila samo prisustvo logotipa na plakatu. Sa svakim partnerom trudimo se da gradimo konkretne projekte, sadržaje i iskustva koja imaju stvaran uticaj na publiku i scenu.
Musicology danas okuplja između 8.000 i 10.000 posetilaca godišnje, uz medijsku i PR vrednost koja daleko prevazilazi okvire klasične koncertne produkcije. Ali važnije od brojki je ono što ostaje iza svakog koncerta – prostor u kojem publika otkriva novu muziku, mladi izvođači dobijaju priliku, a grad sadržaj koji mu je potreban.
Zato Musicology ne doživljavamo samo kao koncertni projekat, već kao platformu koja već godinama aktivno doprinosi kulturnom identitetu Beograda i regionalne muzičke scene.
Na kraju
Neke stvari ne opstaju zato što su lake, profitabilne ili popularne.
Opstaju zato što ljudi iskreno veruju u njih.
Musicology je svih ovih godina rastao upravo tako, iz energije, ljubavi prema muzici i potrebe da Beograd ima prostor u kojem su emocija, kultura i stvarno koncertno iskustvo i dalje važni.
I bez velike podrške poslednjih godina, uspeli smo da sačuvamo jednu posebnu atmosferu i zajednicu ljudi koji se iznova vraćaju zbog muzike, osećaja pripadnosti i trenutaka koji ostaju dugo nakon koncerta.
Ali uz prave partnere, ta priča može da ode mnogo dalje.
Da raste zajedno sa gradom, publikom i novim generacijama koje tek dolaze.
Jer Musicology nikada nije bio samo koncert.
To je način života, pogled na muziku i verovanje da neke stvari još uvek vrede raditi srcem.